Ovo je priča koju vrlo rado pričam, To je priča o Boži zvanom Pub. Jedni ga hvale, drugi žale, Treci kažu: 'E moj brale, taj je bio kvaran kao šupalj zub.' Odavde pa sve do Pešte I do Srema na jugu Još priča bajke o njemu Mutni kockarski krug, I kažu: 'Taj u životu nije igrao na dug.' I svi se slažu kako danas Nema takvih kao Boža Pub. Negde je imao imanje, To se znalo više manje, Mada o tom nije pričo ni za lek. Treb'o je biti veterinar, Al' je ter'o neki inat Pa je živeo od kocke ceo vek. O, taj je pratio karte K'o da vidi kroz njih, I uvek 'ladan ko špricer, Uvek opasno tih. I samo kad tera maler On bi rekao stih. I svi još pamte reči Kojim maler tera Boža zvani Pub: 'Džaba vam novci, moji sinovci, Džaba vam bilo dobre volje. I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, Ja ipak varam malo bolje.' E, pa da. A karta je kurva, Izvin'te me što psujem Jer ja samo pričam Onako kako čujem I ako su lagali mene I ja lažem vas. Tu priču zna svako Od vraga do popa Jer mnogi su mangupi Ostali tropa. Kockar se krije i čuči U svakom od nas I čeka pravi čas. Jednom se kart'o S nekim ruskim emigrantom, To je bio lihvar Bogat kao knez. Igrao je i upravnik pošte, Zvani Ljupče od Milošte I neki švercer Kog je jurio sav s'vez. U, to je partija bila, Još se priča o njoj, Kibiceri u transu, ladan probio znoj. Na stolu kamara para, Da ne spominjem broj... I povuk'o je damu na osamnaest Mrtav 'ladan Boža Pub. Al' znate za ono Kad je sa izvesnim baronom Igr'o četiri dana, To je bio rat. Išle ga stalno
... 
